Dominikova priča

‘Mama, jesam lepši sa naočarima ili bez njih?’ pitao je moj 8-godišnji sin Dominik. ‘Bio si lep sa naočarima ali bez njih si tako zgodan,’ rekla sam. Dominiku su počele da nedostaju naočare čim ih se rešio, jer su ljudi imali običaj da mu govore kako dobro izgleda sa naočarima.

Rođen je sa dalekovidošću, kako je oftalmolog rekao, sa dijagnozom 7,00+. Počeo je da nosi naočare kad je imao dve godine.

Kao čarolijom, nakon što se pridružio radionici Čarobne oči (tokom praznika za lunarnu Novu godinu) koju je vodio Leo, rešio se dalekovidosti. Prestao je da nosi naočare odmah, u roku od tri dana.

Prvog dana radionice, Dominik je naučio da radi vežbe sa kanapima i čvorovima. Leo je naglasio da mora da ih ponavlja i intenzivno vežba drugog dana, ako želimo brze rezultate. Koliko intenzivno? 50 puta dnevno, što znači svakih 15 minuta. Dominik je bezmalo postigao taj cilj. Bio je prilično uspešan, budući da je uradio vežbe 48 puta. Isplatilo se. Oslobodio se problema sa dalekovidošću gotovo odmah. Rekao mi je da vidi vrlo jasno bez naočara. Uspeo je, osim u jednoj stvari: koordinacija očiju mu nije bila dobra. Desnim okom je video bolje nego levim, tako da mu se leva očna jabučica povremeno iskretala. To me je brinulo jer se radionica završila i osećala sam se pomalo bespomoćno.

Uspela sam da razgovaram sa Leom telefonom narednog dana i zamolio me je da nastavim da radim sa Dominikom vežbe sa kanapima i čvorovima, kao i sa vidnom tablom, sve dok očna jabučica ne prestane da se iskreće ka unutrašnjoj strani. Dominik i ja smo timski radili vežbe pa smo oboje morali naporno da radimo. Ali, Dominik je morao da se vrati u školu posle praznika, pa smo na kratko prosto zaboravili na vežbe, kako nam je Leo i savetovao (‘Pustite ga da se odmori’, rekao je, ‘radite ih samo vikendom’). Proveli smo naredni vikend vežbajući sa kanapima i čvorovima i vidnom tablom. Ovoga puta, uradio je vežbe oko 20 puta (prosto sam želela da bude opušten pa ga nisam previše terala). Setila sam se i šta je Leo rekao: mi, roditelji, moramo mnogo da hvalimo decu kad rade vežbe. Ja jesam. Na kraju dana, gotovo da sam primetila razliku. Njegova leva očna jabučica se nije tako često iskretala na unutra. Ponovo je radio vežbe narednog vikenda a ja sam videla da mu je sve bolje i bolje.

Posle otprilike dve nedelje, život se vratio u normalu. Nema više kanapa, čvorova i vidne table, jer se Dominikova leva očna jabučica nije više uopšte iskretala! Uspelo je. Vežbe sa kanapima i čvorovima su vrlo, vrlo korisne. Pomažu da se ostvari koordinacija između dva oka tako što naučite da koristite oba oka za lociranje cilja (čvorova). Kad koristite oba oka za gledanje, očna jabučica se više ne iskreće.

S vremena na vreme zamolim Dominika da čita sa vidne table (svaka dva meseca) prosto da proverimo njegov vid. Sad je postigao vid 20/20 (100%). Težimo ka 16/20 (120%).

Zvuči čarobno, ali nije. Mi, Dominik i ja, uložili smo u to mnogo truda. Vi i vaše dete morate zajedno da radite, i da budete dobar tim. Ali prvo i osnovno, morate da verujete pre nego što se čarolija pretvori u stvarnost!

(Napisala Tereza Ho, 21. maja 2007. godine)

Komentari Lea Angarta
Dominik je veoma vredno radio i zahvaljujući tome brzo postigao ovakve rezultate. Osim što je bio dalekovid, Dominik je imao i strabizam, gde mu se jedno oko iskretalo ka nosu.
Sve donedavno, doktori su verovali da je visok stepen dalekovidosti, odnosno hiperopije, faktor koji doprinosi razvoju strabizma. Nedavno je postalo jasno da ne postoji nikakva veza između hiperopije i strabizma.

Dominiku su verovatno zbog tog uverenja prepisana jaka plus sočiva. Samo nošenje naočara ne čini ništa za strabizam. Naočare su pasivne i isključivo korektivne. Ono što su Dominik i njegova mama radili sa kanapima na kojima se nalaze čvorovi bilo je aktivno vežbanje koordinacije očiju i razvijanje odgovarajućih automatskih podsvesnih refleksa koji proizvode normalan vid.

Šta više, skorašnje studije su pokazale da, ako malom detetu stavite plus sočiva, u suštini ga osuđujete na doživotnu dalekovidost. Na sreću, Dominik je još uvek imao dovoljno jak fokus da prevaziđe štetu koju je nanelo dugotrajno nošenje plus sočiva. Njegova mama je bila prilično šokirana kad je shvatila da on može jasno da vidi na udaljenosti manjoj od jednog metra. Začudo, morali su da rade vežbe za kratkovidost da bi popravili štetu.

Dominik je jedan sjajan primer šta trening vida može da učini. On sada ima Čarobne oči.