Ovo je napisao jedan od učesnika:

NEKADA sam nosio naočare od kad ustanem pa sve dok ne odem na spavanje. Moja oftalmološkinja mi je saopštila da imam miopiju i da mojim “starim” očima trebaju sočiva klase 275/225. U julu 2000. godine mi je prepisala sočiva za čitanje, koja sam poslušno i ekspeditivno kupio (bila su skupa). Kad sam imao 47 godina, rekla mi je da imam sreće, jer su mi oči jače nego što je uobičajeno. Starost od 40 godina bi bila pravo vreme za pojavu “prezbiopije” – to je kad neko počne da podešava udaljenost sa koje čita zbog otežanog fokusiranja i nagona da škilji. Nisam ni vozio bez naočara. Nošenje graded sočiva skoro po ceo dan mi je predstavljalo već uveliko prihvaćen postupak “Inovativne tehnologije ulepšavanja lica”. Dijagnostikovan mi je i astigmatizam. Onda mi je postalo teško da vozim noću bez kontaktnih sočiva i naočara za čitanje u isto vreme, jer su mi kontaktna sočiva bila potrebna da vidim na daljinu, a sočiva za čitanje da očitavam brzinomer.

Jedne večeri sam zaboravio da stavim kontaktna sočiva – morao sam da nosim naočare za čitanje preko običnih naočara za vožnju. Jeste bilo smešno, ali osećao sam se apsurdno – pogotovu što nisam bio plaćen za taj komičarski nastup! Postalo mi je naporno i da gledam televiziju bez naočara sa uobičajene udaljenosti.

Taj “sumorni” scenario za moje oči je trajao do avgusta 2000. godine.

Tog meseca sam pohađao seminar “Videti bez naočara”, koji je prepisivao vežbe za korigovanje problema sa vidom. Počev od 26. avgusta do kasnog novembra, vežbao sam palmiranje, tibetanski točak i sunčanje očiju najmanje po tri puta svakoga dana. Iako su mi se od prve dve vežbe znojile očne duplje, ruke i laktovi (čak i kad sam ih radio u klimatizovanoj prostoriji). Osećao bih se vrlo relaksirano i osveženo posle svakog 20-minutnog ciklusa.

Od tada nisam uopšte nosio kontaktna sočiva i nikada više mi nisu trebale naočare za čitanje, osim za duge noćne vožnje. Čak iako sam prestao da vežbam od novembra. Za gradsku noćnu vožnju mi više ne trebaju nijedne naočare. Još važnija promena je što više uopšte ne koristim naočare za čitanje. Kakav besmislen trošak, nosio sam ih samo dva puta od kad sam ih kupio. Moja oftalmološkinja ovo opisuje kao poboljšanje “akomodacije” mojih očiju.

Sada stavljam naočare samo kad gledam košarku na televiziji da bih mogao da pročitam sićušni rezultat u uglu ekrana. Inače, nemam nikakvog drugog razloga da još uvek koristim ove naočare. Moj vid se poboljšao do veoma zadovoljavajućeg nivoa.

Nisam od onih koji vole seminare ali bih uvek pristao da izdvojim vreme kako bih naučio metode koje su “prirodne – organske”, pravo da vam kažem. Ove vežbe su jednostavne i zgodne, i mogu da se rade bilo kad i bilo gde.
 

Filozofija je zdravorazumska. Naravno, za svaki uspeh, samodisciplina i odlučnost ostaju dva faktora koje morate sami sebi da nametnete a kojima vas skoro nikad niko ne uči.
Delim sve ovo sa vama jer verujem da se svako rađa sa prirodnim darom da dobro vidi. Veliki tehnološki napredak ne samo da je izazvao uništavanje i slabljenje prirodnih sposobnosti u nama i oko nas, nego je i smišljeno zanemario vekovima stare imperative da bi zauzdao naše najprirodnije unutrašnje snage i kvalitete. Ponekad, a u velikoj meri na štetu cele planete, uglavnom je to lukavo poricanje jednog jednostavnog koncepta. Slabljenje očiju je jedan od onih aspekata naših života koji su stimulisani neodgovornim širenjem medicinskih manipulacija novog milenijuma.

Možda je pravo vreme da se bolje zagledamo u svoje oči i ponovo otkrijemo čime raspolažemo u sebi samima, da ih sačuvamo od daljeg evoluiranja u nesvesnu beskorisnost i “disfunkciju”. Ili prosto da ih održimo u dobrom stanju, ili u onakvom stanju u kakvom su nam prvobitno date. Jer, na kraju krajeva, unutrašnja snaga je ono što nas podiže i redefiniše poboljšanje – ako ne kvaliteta života, onda verovatno bar kvaliteta naših očiju.

Philippine Daily Inquirer, subota, 14. jul 2001, napisao Djords Havijer

Post scriptum:
Djords stalno priča svojoj oftalmološkinji o treningu vida. Ona nije verovala u to što čuje. Zato ju je pozvao da poseti Leovu radionicu i sama se uveri. Dr Karmela Izabela je zaista posetila radionicu i bila joj je veoma zanimljiva.