Kod astigmatizma su slike mutne ili posmatrani predmeti izobličeni. Kod obične dalekovidosti ili kratkovidosti, oko prelama sve svetlosne zrake sa istim stepenom greške, a kod astigmatizma ta greška varira u različitim ravnima. Po pravilu, rožnjača ima najveću moć prelamanja na vertikalnom meridijanu, po liniji između 12 i 6 časova na časovniku. Ovo je poznato kao pravilni ili direktni astigmatizam. To je daleko najčešći tip astigmatizma, sa oko 88% svih slučajeva.

Manje uobičajeni, nepravilni astigmatizam se javlja kad je moć prelamanja svetlosti na rožnjači veća na horizontalnom meridijanu, odnosno na liniji između 9 i 3 časa na časovniku. Nepravilni astigmatizam čini oko 5% svih slučajeva astigmatizma. Zapravo je moguće imati astigmatizam na bilo kojoj tački kompasa, kao što je moguće imati i horizontalni i kosi astigmatizam.
Konvencionalno objašnjenje je da je to urođena mana očne jabučice – pretpostavlja se da je ili rožnjača ili cela očna jabučica iskrivljena po rođenju. Oftalmolozi definišu astigmatizam kao poremećaj koji je generalno prouzrokovan torusnom prednjom površinom rožnjače.

Hofšteler i Rajf (1953) su zaključili da je astigmatizam uglavnom predodređen okruženjem. Lajl (1965) je smatrao da ne postoji nikakav prepoznatljiv nasledni obrazac za astigmatizam ispod 2 dioptrije.
Drugim rečima, astigmatizam je nepravilnost u zakrivljenosti rožnjače izazvana zatezanjem i pritiskom na očnu jabučicu. U retkim slučajevima, astigmatizam se formira u sočivu ili mrežnjači.

Optometristi koriguju astigmatizam tako što uvode cilindrična stakla. Kombinacija sfero-cilindričnih elemenata formira složeni zakrivljeni oblik, pomalo nalik poljima na fudbalskoj lopti.

Mnogi ljudi imaju pogrešnu predstavu da je astigmatizam prava bolest, što nije istina. Ima ljudi koji mogu spontano da generišu do 3 dioptrije astigmatizma. Suprotno tradicionalnim verovanjima, astigmatizam je veoma fluidan i lako se koriguje. Ključ za korigovanje astigmatizma je u relaksaciji.